DOSKOK IZ SMEČA – zašto i kako nastaje povreda!?

Nedavna vest o povredi našeg reprezentativca i najboljeg igrača OK Crvena Zvezda, Dušana Petkovića i načina na koji se povredio, dala je ideju da se o ovom napiše post.

Iz ove veoma interesantne izjave Dušana Petkovića mogu se videti njačešći razlozi nastanka povrede.

Žurnal: 21.01.2014.

"Sećate li se kako je došlo do povrede?"

“Nisam načisto šta se tačno dogodilo prilikom doskoka. Ne znam da li sam u letu dodirnuo nogu protivničkog igrača, ili mi je proklizala noga... Znam da je lopta bila nešto kraća, da sam se protegao i nisam mnogo obraćao pažnju na doskok. Kad sam dodirnuo parket, pao sam u stranu i odmah osetio jak bol.”

Rađeno je nekoliko istraživanja na ovu temu gde su stručnjaci analizirajući pokrete elitnih odbojkaša-ica prilikom smeča i ustanovili da postoji nekoliko parametara koji utiču na mogućnost povrede prilikom doskoka iz smeča, a to:

1. putanja-trajektorija faze leta tokom odskoka– ugao odskoka
2. pokreti tela tokom smeča i način doskoka

Putanja-trajektorija faze leta tokom odskoka – ugao odskoka

Tokom izvedbe smeča odbojkaši-ce imaju težnju da loptu smečiraju što većom snagom i brzinom i sa što veće visine kojom prilikom ciljaju željenu metu, bilo da je cilj-meta na bloku protivničeke ekipe ili deo terena na protivničkoj strani. 

 

UGAO ODSKOKA U SMEČU

Da bi što uspešnije izveli smeč odbojkaši-ce produžavaju zalet za smeč, sa većim amlitudama pokreta i sa većom ostvarenom silom, čime se povećavanju svi parametari skoka ali i teže kontroliše ugao odskoka. Sve zajedno trajektorija faze leta je viša i duža, pa je time i doskok sve bliži središnoj liniji terena, a neretko i preko središne linije. Zbog toga je ostvarivanje doskoka teže, a povećava se i rizik kontakta sa protivničkim igračem a time je i rizik od povrede veći.

Pokreti tela tokom smeča i način doskoka

Doskok iz smeča u praksi se odigrava:

-          doskok na obe noge 45%

-          doskok na levu nogu 35%

-          doskok na desnu nogu 10%

Veći procenat doskoka na levu nogu je iz razloga što je veći broj desnorukih odbojkaša nego levorukih.

Težnja odbojkaša-ice da smečiraju što većom snagom i brzinom i sa što veće visine, u fazi neposredno pred kontakt ruke sa loptom, dovodi do naginjanja trupa napred, uzdužne rotacije trupa nalevo i naginjanja trupa nalevo.

Ovaj pokret dovodi do rotacije celog tela odbojkaša-ice napred i nalevo. Da bi se telo usled ovog pokreta održalo u vertikalnom položaju, odbojkaš-ica vrši kompezatorne pokrete u letu nakon smeča po lopti, pri čemu vrši uzdužnu rotaciju trupa udesno i ispravljanje trupa i celog tela prema vertikali. Koordinativno-motirička sposobnost odbojkaša-ice da ovaj pokret što snažnije, brže i preciznije izvede određuje da li će sportista doskok izvršiti jednonožno ili sunožno.

Prilikom jednonožnog doskoka, sve sile koje nastaju doskokom, prenose se na jednu nogu (skočni zglob i koleno) što povećava opterećenje i time povećava rizik od povrede, dok nasuprot tome sunožni doskok omogućuje bolju raspodelu i ublažavanje sila pri doskoku kao i bolji balans i koordinaciju.

Takodje, prilikom jednonožnog doskoka, usled povećane rotacije celog tela u smeru kretanja odskoka kao i usled povećane uzdužne kontrarotacije, dolazi do smanjenja ugla u zglobu kolena i skočnom zglobu (do opružanja noge na koju se doskače), što kao posledicu ima nepovoljan položaj noge za ublažavanje sila doskoka. 

Opruženo koleno u doskoku trpi veliko opterećenje na bočne ligamente kolena, dok stopalo vrši prvi kontakt više na spoljnu stranu, prema malom nožnom prstu, što sile prenosi više na spolojnje ligamente skočnog zgloba koji su anatomski daleko slabiji. Sve zajedno ovo povećava rizik od povrede skočnog zgloba i kolena. 

Rizik je još veći ako se na putanji leta nađe drugi igrač (saigrač ili protivnički igrač), prilikom leta ili prilikom doskoka.

Trenažnim procesom potrebno je da se u metodologiji obuke smeča - zaleta, odskoka i doskoka obrati veća pažnja na:

• kontrolu ugla odskoka kojim je određena putanja-trajektorija faze leta pa time i mesto doskoka.
• uvažbavanje kinestetičkog osećaj za položaj tela u fazi leta i doskoka i povećanje akrobatskih, sposobnosti, koji će omogućiti ispravljanje tela nakon smeča i češći, bezbedniji, sunožni doskok,
• pravilan i kontinuran rad na kondicionim sposobnostima, odnosno postizanju optimalne snage i fleksibilnosti muskulature i ligamenara.