RIZIK IGRANJA SA POVREDOM!

Trener: "Boli li te mnogo!?"

Igrač: "..pa ... boli!"

Trener: "Ajde, ajde,.. stisni malo zube, namaži se, razmrdaj, istegni malo,... možeš ti da izdržiš i igraš, trebaš nam,... ovo je važna utakmica!"

Igrač: "... dobro ..."

Neretko se na našim odbojkaškim terenima, čak i u mlađim kategorijama, viđaju sportisti koji su vidno povređeni, .. izlepljeni, uvijeni zavojima, sa bolnim grimasama,... a ipak igraju utakmice!

U neki profesinalnim ekipama i sportovima, gde sportisti imaju visoke honorare i ugovore, sportistima se "naređuje" da igraju povređeni uz korišćenje blokada, koje ne otklanjaju i ne leče povredu, već blokiraju osećaj bola, kada se najčešće prouzrokuje još veće povređivanje.

Prisiljavanje, navođenje ili odobravanje da sportista igra sa povredom je ozbiljno kršenje etičkih, a takođe i zakonskih normi od strane trenera, funkcionera kluba, ......

Igranje sa sportskom povredom može da izazove još veće povrede, što za posledicu ima da je kasnije potreban mnogu duži oporavak i izostanak sa terena, a može, u nekim situacijama, ozbiljno da našteti zdravlju spoortiste i čak prouzrokuje završetak sportske karijere.

Pored pogoršanja postojeće povrede, igranje igrača kad je povređen, dovodi do rizika da izazove neku drugu povredu na drugom mestu. To se dešava zato što povreda remeti tehniku i pravilno kretanje sportiste, a usled nepravilnih pokreta,"stegnutosti" i bola drugi delove tela i regije stavlja u nepovoljan položaj, režim rada i rizik od povrede.

Pored fizičkih, kao posledica igranja sa povredom, izazivanja veće povrede, kasnijeg dugog oporavka, .... kod sportiste, u nastavku karijere, mogu nastati i ozbiljni psihički problemi, kao što su strah od ponovnog povređivanja, strahove od novog bola, ... pa čak i  psihičke probleme, u kasnijem nastavku života, nakon sportske karijere.

Šta je potrebno uraditi ukoliko ste povređeni?

1. Obratiti se treneru, reći da ste povređeni, odnosno da osećate bol i tegobu i da nakon toga zajedno donesete odluku da je potrebno da prekinete sa sportskom aktivnošću, treningom ili utakmicom.

2. Potrebno je konsultovati sportskog lekara, u klubu ili specijalizovanoj ustanovi, koji će ustanoviti vrstu i stepen povrde i odrediti odgovoarajuću terapiju.

3. Povratak u trenažni i takmičarski ritam mora da bude postepen, pravilno izbalansiran i usklađen sa vrstom i težinom povrede.

4. Neke povrede mogu biti posledica slabe fizičke pripremljenosti sportsite, te je u saradnji sa lekarom i trenerom (kondicionim trenerom - specijalistom) potrebno uspostaviti program treninga, tokom perioda oporavka, za otklanjanje slabosti, odnosno uzroka zbog kojih nastaje povreda.

Najbolje je za igrače, trenera i ekipu uspostavljanja programa prevencija nastajanja povreda.

Svaki sport pa i odbojka ima svoje specifičnosti koje dovode do specifičnih povreda, u specifičnim uslovima, pa se prevencija nastanka povrede sastoji u uspostavljanju dobrog, celovitog i pravilanog programa usvajanja pravilne tehnike, pravilnog razvoja kondicionih sposobnosti i prevencije povređivanja.

Za ovo je potrebna edukacija trenera i sportista obzirom da je ovaj program potrebno sprovoditi od početka, od školice odbojke, i u kontinuitetu.

IPAK JE ODBOJKA SAMO IGRA, U KOJOJ JE POTREBNO UŽIVATI BEZ RIZIKA I UGROŽAVANJA ZDRAVLJA I ŽIVOTA!