Crveni karton - ko loše postupa ...!?

Skorašnji pogled na početnu internet stranicu OSB i vesti o najnovijim rezultatima u kojima "bodu oči" crvena slova koja označavaju crvene kartone.... pokreula su na ponovno razmišljanje o suđenju na beogradskim odbojkaškim takmičenjima.

U ranijim postovima smo pisali o tome koliki je emotivni stres odbojkaška utakmica za sve učesnike, a posebno sportiste. Posebnu dimenziju ovaj emotivni naboj dobija kada se doda saznanje da je pretežno tinejdžerski uzrast sportista koji se takmiče u utakmicama OSB.

Emocije kod tinejdžera su u većini određene biološko-hemijskim promenama koje se događaju u organizmu i mozgu, pri čemu je naglašena protivrečnost tinejdžerskog uma koji nastoji da zadovolji potrebu da bude jedinstven i da istovremeno bude priznat i uklopljen, da pripada vršnjačkoj grupi.

Uz ove i mnoge druge precese koji se u ovom dobu dešavaju, reakcije tinejdžera na svakodnevne situacije su daleko naglašenije i emocionalnije, a kada se sve to stavi u kontekst stresa i emotivnog naboja utakmice, dobija  se specifična situacija, u kojoj se moramo zapitati da li mladi tinejdžer-sportista, u sitaciji osećanja ponavljane nepravde - pogrešnih odluka sudija može da ostane bez reakcije.

U takvim situacijama najvažniju ulogu ima trener, koji, kada se suoče sa lošim, nepravednim suđenjem i odlukama sudija tokom meča, treba da usmeri svoj tim - igrače da ostanu fokusirani na igru - teren, da loše odluke sudija ostave "iza sebe" i da se fokusiraju na sledeći poen. Kada trener nije sposoban da iskontroliše ovakvu situaciju dešava se da mladi sportisti neprimereno reaguju (opravdano ili neopravdano) i da dobijaje crveni karton.

Otežavajuća okolnost za kontrolisanje ovakvih situacija je evidentan čest i velik disbalans znanja i iskustva trenera i igrača ekipa, nivoa utakmica i znanja i iskustva sudija na utakmicama OSB.

Mlađane i neiskusne sudije koje sude takmičenja OSB, usled ovog disbalansa, često izazivaju reagovanje trenera i igrača na njihove odluke, a to najčešće doživljavaju kao ukazivanje na neznanje i nekompetentnost, što će po pravilu dovesti do toga da još više sude protiv trenera i ekipe koja se buni. To se u psihologiji zove pasivno-agresivni odgovor, "vraćanje milo za drago", odgovor sudije na isticanje njegove nekompetencije, koje se, za neke timove, može preliti i u nekoliko utakmica u nizu.

Da bi se ova sitacija popravila potrebna je česta i detaljna evaluacija sudija, njihovog znanja i suđenja, usklađivanje i određivanje liste sudija i liste utakmica, ...

U isto vreme potrebno je usmeriti pažnju edukacije igrača o ponašanju na utakmici, načinu reagovanja, pristupu kriznim sutacijama za tim koje nastaju suđenjem, ...

SUDIJE NEĆETE NI PRIMETITI NA UTAKMICI DOK NE NAČINE KAPITALNU GREŠKU U SUĐENJU!

TRENERI I IGRAČI ĆE NA UTAKMICI POKUŠATI DA URADE SVE ŠTO JE U NJIHOVOJ MOĆI DA POBEDE, PA PONEKAD I DA UTIČU NA SUĐENJE. UKOLIKO SE U TIM SITUACIJAMA SUDIJA OSEĆA LIČNO POGOĐEN I LIČNO REAGUJE, ONDA ON NIJE U STANJU DA OBAVLJA POSAO SUDIJE!

TRENERI I SPORTISTI IMAJU PRAVO DA OSPORE ODLUKU SUDIJE, UKOLIKO TO RADE NA PRIMEREN I PRAVILIMA PREDVIĐEN NAČIN. KADA OSPORAVANJE PREĐE GRANICU SPORTSKOG PONAŠANJA I PRISTOJNOSTI SUDIJA TREBA I MORA REAGUJE!