Nadahnuti sportista - slučaj ili namera!? "FLOW" - "ZONA"!

Svi koji su duboko involvirani u sport, pa čak i oni koji su samo pažljivi gledaoci, navijači, zaljubljenici u sportu, bili su u prilici da na sportskim događajima, takmičenjima, gledaju i prepoznaju situaciju u kojima je određeni sportista izuzetno nadahnut i sa lakoćom ostvaruje vrhunske sportske domete. U tim situacijama sportista je izgledao vanvremenski, neponovljiv, nepobediv i za protivnika nezaustavljiv.

U modernoj terminologiji sporta takvo stanje sportiste zove se "ZONA" ili "FLOW" (prevod sa eng. "lebdenje - tok").

U poslednjih 20 godina moderna psihologija, pa i sportska psihologija, istraživala je i ustanovila da je "ZONA" mentalno stanje, u kojem osoba koja obavlja određenu aktivnost mentalno potpunosti "uronjena", sa potpunim fokusom, punim učešćem i uživanjem u procesu te aktivnosti.

Najčešći, svakodnevni primer ZONE je gledanje televizora. Svakom od nas se desila situacija, kada potpuno opušteni, u udobnosti svoga doma, "uronimo" u sadržaj na TV-u koji nas veoma zanima i  veoma često izgubimo osećaj za okolinu, kada ne čujemo da nas neko doziva ili nismo svesni dešavanja oko nas.

Sport kao ekstremno složena delatnost, koja iziskuje visok nivo fizičkog i psihičkog angažovanja, za razliku od gledanja televizora, za postizanje ZONE zahteva visok nivo simbioze psihičkog i fizičkog bića koje omogućuje ostvarivanje vrhunskih sportskih rezultata.

Tokom raznih istraživanja i naučnih ispitivanja sportisti su opisivali ovo stanje ("ZONA") na različite načine: fokusiran, lebdenje, totalno involviran, potpuna automatizacija, u totalnoj kontoli, kretanje velikom brzinom a veoma lagano, nezaustavljivo, super živ, ......

Postizanje ovakvog stanja za sportistu, ekipu, trenera je veoma važno jer ono pomaže u ostvarivanju pobede i vrhunskih rezultata. I treneri i sportisti znaju da je postizanje vrhuskih fizičkih performansi nemoguće bez psihičkog fokusa.

Sa druge strane, velika opterećenost postizanjem rezultata može inhibirati sportistu da postigne potrebno mentalno stanje, s'toga je potrebno shvatiti da je ZONA, jednostavno rečeno, uživanje i prepuštanje sportskoj aktivnosti, u kojoj je vrhunski rezultat ishod tog potpunog uživanja i ispoljavanja maksimalnih sportskih performansi za koje je sportista trenažno spreman.

Što je sportista trenažno više osposobljen, odnosno što ima veći nivo znanja sportske veštine (tahnička i kondiciona osposobljenost), to je sposobniji da lakše postigne i duže održi stanje ZONE tokom takmičenja.

Sledeće komponente su potrebne za postizanje ZONE:

1. Balans sportskog izazova i ostvarene sporske veštine

Da bi sportista postigao ZONU, potrebno je da se nađe u situaciji koja je toliko zahtevna da od njega iziskuje da napor i veštine koje poseduje podigne na novi najviši nivo. Ukoliko se sportista susretne sa sportistom (ekipom) čiji je nivo veštine dosta niži od njegovog, sportista nema potrebu da ulazi u stanje zone. Takav susret i pobeda je načešće zove "rutinksa pobeda".

2. Spajanje sportske aktivnosti i svesti

Postizanjem ZONE dešava se spajanje sportske aktivnosti i svesti, kada je sportista potpuno "uronjen", "stopljen", sa sportskom veštinom koju obavlja. Sportisti osećaju da obavljaju aktivnost bez napora, spontano i potpuno prirodno. Sportisti u raznim sportovima opisuju ovo stanje u zavisnosti od specifičnosti sporta. Suštinski svi opisuju da u stanju ZONE imaju osećaj u kojem potpuno kontrolišu i osećaju sportski rekvizit ili spravu i potuno su spojeni sa njom i sa svojim timom. (košarkaš opisuje da je bukvalno spojen sa svojim saigračima-timom, kao jedna celina, koja usklađeno deluje i koja kao da je kontrolisana iz jednog centra, a da dok šutira loptu oseća de su lopta, koš i putanja - let lopte deo njegovog tela, svesti i volje).

3. Jasni ciljevi

Postavljeni jasni ciljevi su pokretač akcije i postizanja ZONE. Sportista koji zna koji su mu unapred postavljeni jasni ciljevi koje je potrebno da postigne, ostvaruje vizuelizaciju pre sportskog događaja, a tokom sportskog događaja, iz momenta u momenat, ciljevi počinju da se ostvaruju i sportista ulazi u ZONU u kojem mu je svaki ishod poznat.

Iskustvo sportiste, postignut nivo sportkse veštine i sposobnost trenera da postavi jasne ciljeve su od presudnog značaja za postizanje ZONE.

4. Nedvosmislen feedback (povratna informacija)

Feedback (povratna informacija) opisuje svesnost i znanje sportiste o performansama koje ostvaruje tokom takmičenja, a koja mu omogućava kontinuirano postizanje jasno postavljenih ciljeva.

Sportista koji u potunsoti oseća (ima pravi-istiniti feedback) svoje telo i pokrete, kao i spoljne faktore koji definišu njegov sport (teren, sprava, rekvizit, saigrači,...) može ostati u ZONI fokusiran na ciljeve i konačan ishod.

Mnogo je povratnih informacija koje sportista dobija tokom takmičenja. Prvenstveno je osećaj koji se dobija iz tela sportiste, kinestetički osećaj, u korelaciji sa spolnim faktorima sporta; povratna informacija od trenera i timskih igrača; povratna informacija od publike - navijanje,....

5. Koncetracija na postavljene ciljeve

Koncetracija na ostvarivanje ciljeva iz momenta u momenat je veoma bitna za ostvarivanje ZONE. Sposobnost sportiste da se koncentriše samo na jasno postavljene ciljeve i da isključi iz svoje svesti sve nebitne misli i nebitne događaje koji se dešavaju, omogućuje mu ulazak u stanje ZONE i ostvarivanje vrhunskih performansi.

6. Osećaj kontrole događaja

Osećaj kontrole je maksimalno verovanje sportiste u svoje sportske veštine i verovanje da je ostvarivanje cilja-pobede moguće. Rezultat ovog verovanja je osećaj snage, kontrole i mirnoće.

Sportisti su osećaj kontrole opisivali kao stanje u kojem šta god da urade ne mogu da pogreše.

7. Gubitak osećaja o sebi

Gubitak osećaja o sebi se odnosi na ostvarivanje duboke koncetracije na postavljene ciljeva tokom sportskog takmičenja, tokom kojeg, svi oni osećaji o sebi koje sportista ima tokom svakodnevnog života, postaju nebitni.

Paradoksalno je da u isto vreme imaš veliku svesnost i osećaj kontrole sebe, svog tela i sportske aktivnosti koju obavljaš, a izgubiš onaj deo sebe kojeg si svestan u svakodnevnom životu.

Upravo je ovaj paradoks i potreban za postizanje potpune ZONE u kojoj se sportista oseća moćno, snažno, sigurno i oslobođeno svih svakodnevnih sumnji i briga.

8. Transformacija vremena

Svakodnevni život nam nameće stalno kontrolisanje našeg životnog ritma, rada i postojanja kroz vreme koje je definisano časovnikom. U sportu tokom sportske aktivnosti, kada sportista postigne ZONU, vreme se "deformiše" u osećaju sportiste i omogućuje potpunu kontrolu sportske aktivnosti, događaja takmičenja.

U zavisnosti od sporta vreme može da se "uspori" ili "ubrza".

Na primer tokom sportova koji traju dugo, npr. biciklizam, maraton,.... sportisti "postaju nesvesni" dužine trajanja trke i nakon trke su često izjavljivali da su izgubili osećaj koliko dugo su bili u trci.

Kod drugih sportova, koji traju kraće, sportisti su izjavljivali da su osećali kao da je "vreme usporilo", da su osećali tehniku koju brzo izvode kao da je usporeni pokret u kojem mogu sve sa lakoćom da kontrolišu.

9. AUTOTELIK iskustvo.

Autotelik je grčka reč koja u bukvalnom prevodu znači "kraj je u sebi" i koji predstavlja obavljanje radnje kojoj je isključivi cilj svoje sopstveno unutrašnje zadovoljstvo. U krajnjem objašnjenju predstavlja bavljenje sportom na vrhunskom nivuo, sa vrhunskim rezultatima, sa motivom za čistim i jedinstvenim unutranjem zadovoljenjem. AUTOTELIK iskustvo je spoj prethodnih 8. komponenti ZONE ujedno, to je iskustvo koje predstavlja jedinstven telesno-duševni osećaj ZONE.

Često će te vrhunske sportiste, istinske majstore sporta, sa višegodišnjim iskustvom u intervjuima koje daju čuti "da će nastaviti sa bavljenjem sportom dokle god mu to pričinjava zadovoljstvo" ili su "napustili bavljenje sportom zato što im više nije predstavljao zadovoljstvo koje su imali".

Uđi u ZONU postani nepobediv!!!