POBEDNIČKI TIM – grupa odlučnih sportista ili (i) družina?

Šta je to što jedan tim (odbojkaški tim) čini pobedničkim? Šta trener treba da zna da bi od grupe pojedinaca – ekipe koju je dobio-nasledio (dobio od menadženta kluba ili nasledio od prethodnog trenera) ili okupio -  mogao da napravi tim? Kako trener kao moderator treba da utiče na psihologiju tima, pojedinačno na svakog igrača, kao i na grupu I koje su zakonomernosti koje u grupi vladaju?

Uspešan sportski tim je više od grupe sportista koji treniraju zajedno!

Uspešan tim je više od skupa igrača koji nose isti dres!

Uspešan tim je više od izbora pojedinaca u startnu postavu koja igra utakmicu!

Zadatak trenera i njegovih stručnih saradnika je da omogući i ostvari da se individualnost i samospoznaja svakog sportiste pojedinačno uskladi sa ostalim članovima tima i stvori jedan, zajednički jedinstven i univerzalan indetitet tima.

U ostvarivanju ovog zadatka trener treba da poseduje znanja i veštine!

Proces ostvarivanja vrhunskih rezultata poseduje svoje delove koje trener treba da poznaje kao i da posmatranjem, prikupljanjem i davanjem informacija modelira.

OvaJ proces ima svoj početak - svoje izvore,  interakciju (strukturu procesa u grupi), ostvareno jedinstvo grupe, posledice interakcije (proceseci u grupi) i efekte (sportske rezultate, postignuća, zadovoljenja,….)

Najvažniji deo ovog procesa je jedinstvo grupe.

Veoma retko se dešava da se ekipe stvaraju ispočetka. Uglavnom proces počinje dolaskom nekoliko novih igrača u tim ili dolaskom novog trerera u tim, koji svojim dolaskom žele prvenstveno da saznaju kako funkcioniše i koliko je jedinstven tim, jer od tih informacija zavisi i njegovo mesto i uloga u tom timu, njegovo zadovoljstvo u angažovanju, kao i potencijal tima u efikasnom osvarivanju ciljeva tima i pojedinačnih ciljeva članova tima.

U sportskom timu postoji:

-  socijalno jedinstvo - personalne privlačnost koji postoji između članovima tima

- funkcionalno jedinstvo – sportska produktivnost tima (postizanje sportskih ciljeva-rezultata zbog kojih je tim okupljen)

Mada su veoma često ova dva jedinstva usklađena, kod amaterskih timova socijano jedinstvo je izraženije, dok je kod profesionalnih timova funkcionalno jedinstvo izraženije. (u praksi su poznati slučajevi profesionalnih timova sastavljenih od vrhunskih sportista koji su postizali najviše sportske rezultate i pored izražene netrpeljivosti pojedinih članova tima, a razlog tome je što je sportska produktivnost i želja za sportskim postignućem nadjačavala konflikte unutar tima)

Observacijom unutar svog tima trener može oceniti koliko i kakvo je jednistvo tima koji vodi.

Indikatori vrste i stepena jedinstva tima su:  

• uzajamna privlačnost članova grupe, dobra sociometrijska struktura,
• sličnost u stavovima i vrednostima,
• grupni ciljevi usklađeni sa ličnim,
• odnosi saradnje i/ili takmičenja među članovima grupe,
• aktivnost u grupi i zadovoljstvo tom aktivnošću,
• način rukovođenja,

Na jedinstvo tima najčešće utiču konflikti unutar tima.

Kada je u grupi nizak nivo jedinstva znači da je atmosfera za rad loša, zadovoljstvo u radu slabo i da dominiraju konflikti. Konflikti se mogu prepoznati, npr:

• često odbijanje predloga koji drugi daju,
• nemogućnost donošenja odluka,
• nepriznavanje tuđih zasluga za rešenje problema ili za pobedu,
• neprijatna i napregnuta atmosfera puna agresivnosti,
• česte kritike drugih.
• ...i dr.

Uzroci konflikta mogu biti interni i odigravaju se unutar ličnosti sportiste, a mogu biti uzrokovani raskorakom između želja i mogućnosti, mogućnosti i očekivanja, i svim onim uzročnicima koji i inače dovode do stresa, odnosno frustracije.Ovi unutrašnji konflikti kod pojedinih članova tima izazivaju poremećaj jedinstva tima.

Istraživanja su pokazala da oko 1/4 sportista koji se aktivno bave sportom imaju problema psihičke prirode, a ti problemi proizilaze, u velikom procentu, upravo iz ovih unutrašnjih konflikata sportista, kojima nije na vreme odgovarajuća pažnja poklonjena.

Konflikti mogu biti i eksterni konflikti i oni se odnose na sukobe između osoba, odnosno igrača, ili igrača i trenera. U principu, koliko ima različitih osoba, toliko može da bude i različitih izvora njihovog sukoba.

Da bi izbegao ali i uspešno rešavao koflikte u timu i izgradio jedinstvo tima, trener mora da poznavanje igrače i njihove ambicije i ciljeve i da te ambicije uskladi sa ciljevima tima i ambicijama drugih igrača. Pored toga svakom sportisti trener u razgovoru treba da objasni njegovu ulogu unutar tima i važnost te uloge za postizanje ciljeva tima i uspeha, čime naglašava značaj svakog igrača i podstiče njihovo uverenje da su svojom ulogom važan deo planiranog uspeha tima.

Trener bi posebno trebalo da obrati pažnju na formiranje podgrupa, malih grupa unutar tima, čime ne narušava jedinstvo tima. Sportisti izvan formiranih grupa imaju problem na koji način da se ponašaju unutar tima, a kao posledica je narušena kohezija igre na terenu unutar tima.

Kao pomoć u procesnom modeliranju grupe trener ne treba da se usteže da traži pomoć stručnjaka, sportskih psihologa, kao i da se služi rezultatima pregleda i analiza do kojih su sportski prsiholozi došli.

SVI ZA JEDNOG JEDAN ZA SVE!!

BUDI USPEŠAN TRENER MODELIRAJ POBEDNIČKI TIM!!!